Pravda mora prva da pokuca

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći postavlja visok cilj: da svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi. Ali, besplatna pravna pomoć u Srbiji ne sme da bude pravo za građane koji već znaju kako da se snađu u sistemu. Moj stav je jednostavan: sistem koji je formalno otvoren, ali ga ranjive grupe ne razumeju, ne mogu da pronađu ili ne mogu da „izguraju“ do kraja, nije sistem jednakog pristupa pravdi. On je, u najboljem slučaju, dobro zamišljena polovina rešenja.

Zamislimo ženu koja je tek uspela da ode od nasilnog partnera. Ili osobu sa invaliditetom koja treba da dođe do kancelarije u koju fizički ne može da uđe. Ili starijeg čoveka iz udaljenog sela. Ili mladu Romkinju koja nema uredna dokumenta. Svako od njih možda ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Ipak, između tog prava i stvarne zaštite često stoji jedna naizgled obična, administrativna rečenica: „Podnesite zahtev nadležnoj službi“. Na papiru zvuči neutralno. U stvarnom životu, za mnoge ljude, to može biti prepreka koju ne mogu da pređu. Zato verujem da sistem besplatne pravne pomoći u Srbiji neće biti zaista pravedan sve dok bude čekao građane na šalteru, umesto da sam krene ka onima zbog kojih postoji.

Zakon prepoznaje i siromaštvo i posebnu ranjivost. Pravo na besplatnu pravnu pomoć mogu da ostvare lica slabijeg imovnog stanja, ali i deca, žrtve nasilja u porodici i trgovine ljudima, tražioci azila, izbeglice, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, ljudi pogođeni prinudnim iseljenjem i druga lica u posebno osetljivom položaju. Isti zakon među svojim načelima govori o jednakom pristupu, stvarnim potrebama korisnika, pravnom informisanju i saradnji pružalaca pomoći. Drugim rečima, proaktivnost nije nešto što bi se sistemu naknadno dodalo kao lep ukras. Ona je deo same ideje zakona.

Zvanični podaci na prvi pogled deluju ohrabrujuće. Tokom 2023. godine podneto je 6.508 zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći, od čega je odobreno 6.321. Advokatima su upućena 932 korisnika. Pruženo je i 23.870 pravnih saveta, 10.910 opštih pravnih informacija i 3.562 pomoći pri popunjavanju formulara. Ti brojevi pokazuju da sistem funkcioniše za one koji uspeju da do njega dođu. Ali upravo tu se otvara ključno pitanje: ko je ostao van statistike?

YUCOM je još u analizi prvih šest meseci primene zakona upozorio da su informacije najčešće dostupne onima koji fizički dođu u zgradu opštine. Manji broj opština ih je objavljivao na svojim internet stranicama, dok su kampanje usmerene ka ranjivim grupama bile ređe. Zato je u preporukama traženo da informativne kampanje zaista dopru do ranjivih kategorija, da formulari budu dostupni, da prostorije budu pristupačne osobama sa invaliditetom i da se obezbedi pomoć pri popunjavanju zahteva. To nisu tehnički detalji. To su osnovni uslovi da pravo bude upotrebljivo, a ne samo lepo zapisano.

Analiza Inicijative A11 o primeni zakona u 2023. godini dodatno pokazuje koliko je problem ozbiljan. Od 16 intervjuisanih pripadnika ranjivih grupa kojima je besplatna pravna pomoć bila potrebna, samo petoro je znalo da zakon postoji ili da takvu pomoć može da dobije. U istoj analizi se navodi da se informacije uglavnom nalaze na oglasnim tablama, u zgradama opština ili u posebnim odeljcima lokalnih sajtova. Za pravnike i službenike to možda izgleda kao dostupna informacija. Ali za osobu koja ne zna da ima pravo na pomoć, nema internet, nema novac za prevoz, ne čita lako službene tekstove ili ne veruje institucijama, takva informacija je skoro isto što i nepostojeća.

Zato besplatna pravna pomoć mora da bude terenska, a ne samo kancelarijska. Centri za socijalni rad, domovi zdravlja, škole, policija, sudovi, romska naselja, prihvatni centri, gerontološki centri, udruženja osoba sa invaliditetom i sigurne kuće za žene moraju postati mesta prvog obaveštenja. Kada službenik prepozna da je pred njim korisnik socijalne pomoći, žrtva nasilja ili osoba bez dokumenata, ne bi smeo da se zaustavi na rečenici „možete podneti zahtev“. Morao bi da objasni gde se zahtev podnosi, kako se to radi, u kom roku i kome se osoba može obratiti za pomoć.

Posebno je važno uključiti organizacije civilnog društva. Zakon je njihovu ulogu ograničio, a Inicijativa A11 upozorava da su upravo udruženja godinama pružala pomoć najugroženijim građanima, razvijala znanje u pojedinim oblastima i mnogima bila jedina stvarna podrška u zaštiti prava i interesa. To nije idealizovanje nevladinog sektora, to je praktična činjenica: poverenje se ne stvara pravilnikom, nego dugim radom sa ljudima u zajednici. Postoji puno primera koji potvrđuju kapacitet i spremnost udruženja građana da dođu do onih kojima je besplatna pravna pomoć primarno potrebna. Ali ako ta mogućnost ne bude prepoznata i podržana sistemski, već isključivo zavisi od projektne podrške, sistem besplatne pravne pomoći u Srbiji neće biti efikasan i učinkovit.

Proaktivan sistem ne znači da opštine mogu i moraju sve same. Potrebna je jasna podela odgovornosti. Ministarstvo treba da obezbedi registre, nadzor, obuke i finansiranje. Lokalne samouprave moraju da izađu iz logike šaltera. Advokatura treba da bude deo dostupnog i funkcionalnog odgovora. Organizacije civilnog društva i pravne klinike mogu da budu most ka zajednicama do kojih institucije teško dopiru. Mediji treba stalno da ponavljaju kome se građani mogu obratiti. I samo Ministarstvo je u izveštaju za 2023. godinu navelo da je potrebno dodatno promovisati sistem i sprovoditi kampanje informisanja javnosti.

Jednak pristup pravdi ne znači samo da su vrata opštine formalno otvorena. On znači da osoba koja je uplašena, siromašna, neuka, raseljena, diskriminisana ili bolesna zaista može da dođe do pomoći pre nego što rokovi isteknu, izvršitelj zakuca na vrata ili nasilje eskalira. Pravda ne počinje podneskom. Pravda počinje onda kada informacija stigne do čoveka kome je potrebna.

Neki od primera mobilne besplatne pravne pomoći Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS i Odbora za ljudska prava Niš:

• Aktivnosti sa romskom zajednicom u Nišu - https://chris-network.org/2015/08/mreza-besplatne-pravne-pomoci-chris-za-rome-aktivnosti-u-nisu/

• Aktivnosti u Boru - https://chris-network.org/2015/10/mreza-besplatne-pravne-pomoci-chris-za-rome-aktivnosti-u-boru/

• Aktivnosti u Novom Pazaru - https://chris-network.org/2015/08/mreza-besplatne-pravne-pomoci-chris-za-rome-aktivnosti-u-novom-pazaru/

• Aktivnosti u Vranju - https://chris-network.org/2015/08/mreza-besplatne-pravne-pomoci-chris-za-rome-aktivnosti-u-vranju/

• Saradnja sa organizacijama osoba sa invaliditetom - https://chrin.org.rs/aktivnosti/sastanak-mreze-organizacija-osoba-sa-invaliditetom-i-odbora-za-ljudska-prava-nis-15-06-2012/

• Mobilna pravna podrška - https://chrin.org.rs/vladavina-prava/mobilna-pravna-podrska/

#EUzaTebe